Prvo naravno malo istorija,a onda i slikice....
Pruga Paraćin-Vražogrnac,usla je projekat o izgradnji novih zeleznica,izglasanim od strane Narodne Skupštine1898.god.
U tom cilju u toku 1899. i 1900.godine izvrseno je trasiranje i izrađen predmer za prugu koloseka širine 0,76m,trasa pruge probija se kroz izuzetno tezak teren,naročito na prevoji Čestobrodica.
S obzirom da je Timočka krajina bila ne povezana sa prugom Beograd-Nis,1896.god donosi se zakon o građenju Timočke železnice Niš-Kladovo gde bi ova relacija bila deo buduće transbalkanske pruge i samim tim povezala Dunav sa Jadranskim morem,ali zbog brojnih poteškoća izgradnja ovog pravca se odlaze i odlučuje se da se Zaječar poveže najkracim putem sa Paraćinom. Oblast Timoka privredno veoma bogata-poljoprivreda,stočarstvo,a u prvom planu rudarstvo,Borski rudnik nije bio povezan sa nijednom železnicom,a ugalj iz Vrške Čuke transportuje se do Dunava belgijskom prugom.
U proleće 1904.god počelo je obeležavanje prugeParaćin -Zaječar,po izabranim trasama a bilo ih je nekoliko,jer problem predstavljao prelaz preko Čestobrodice.Pruga je prvobitno bila predviđena za normalnu širinu koloseka.
Postojalo je više varijanti trasa:
-prva je išla dolinom reke Grze od Izvora(Paraćinskog) do Obradovih Stolica (Čestobrodica) i Suvaje
-druga trasa je urađena bez tunela
-treća trasa sa istim nedostacima kao i prve deve a uz to bila je i najskuplja.
Komisija je više puta bivala obrazovana i uvek je davala različite predloge,zbog konfiguracije terena kojom bi trasa išla.
Najpovoljniju trasu dao je Ognjen Kuzmanović i po njoj je pruga i sagrađena.
Maja 1904.godine Uprava fondova odobrila je Vladi zajam za građenje novih pruga ,tako da se odmah pristupilo obeležavanju pruge.
Kako je trebalo početi sa gradnjom pruge,odmah je došlo do zastoja zbog širine koloseka,ministar građevina bio je za širinu koloseka od 1,00m dok su javnost,inženjersko udruženje kao i Nikola Pašić bili za širinu koloseka od 0,76m koja je i usvojena za građenje pruge.
Domaći građevinari gradili su i deonicu Paraćin-Donja Mutnica.Najteži deo pruge između Donje Mutnice i Bogovine ,maja 1907.godine ustupljen je građevinskom preduzecu iz Pešte.
Decembra 1907.godprilikom građenja donjeg stroja preko Čestobrodice došlo je do velikog klizanja terena,pa su radovi obustavljeni.A onda je ponovo izasla komisija na teren i predlozili su novu varijantu sa velikim tunelom preko Čestobrodice.
Pore ovog problema pojavi se i problem sa stanovništvom Boljevca,jer je trasa pruge bila udaljena od varošice,a ministar nije uzimao u obzir njihove molbe.Tako da su se žalili Kralju Petru 1906.god prilikom njegovog obilaska Istočne Srbije.Tako da je on naredio da se trasa izmesti i približi Boljevcu.
Ovoj promeni trase doprineli su i braća Minh,vlasnici rudnika kamenog uglja "Rtanj",čime su prugu približili mestu do koga je vodila žičara za transport uglja(stanica Mirovo).
Deonice pruge od Paraćina do Izvora u dužini od 17,8km,kao i deonica Zaječar-Krivi Vir u dužini od 62,1km puštene su u saobraćaj 14.januara 1911.god.Istog dana u saobraćaj je predata i deonica Zaječar-Vražogrnac u dužini od 7km kao veza za tzv. "belgijsku prugu".
Belgijskom prugom dovožen je sav materijal kao i vozna sredstva,za izgradnju pruge Paracin-Vrazogrnac.
Evo i linka za "belgijsku prugu" za one koji nisu upoznati http://timockapruga.org.rs/forum/index.php?topic=16.0 ili ovde viewtopic.php?f=12&t=325 (nadam se da niko nema nista protiv
)
idem da odmorim oci
