Ranžirna stanica Beograd

[damir661]

Evo da napisemo i nekoliko reci o najvecoj stanici na Balkanu i ovom delu Evrope.

Stanica beograd ranzirna se sastoji iz nekoliko delova:

1) PARK "A"- prijemni park sluzi za prijem vozova iz svih pravaca
Sastoji se iz ukupno 14 koloseka od kojih su 12 namenjeni za prijem vozova, dok su 2 namenjeni za tranzit vozova ,jedan za pravac prema Maloj krsni, drugi je za tranzit prema depo, nadam se da ne gresim za ovo poslednje, ili je pak za diretkni prelazak vozova u ranzirni park B.

Za ulaz u park A moguce je prici sa vise strana, sa ulazne strane iz pravca Jajinca i Resnika, zatim iz pravca Ostruznice i iz pravca Rakovice (obilaznica) sa jedne strane, dok druga izlazi na grbinu prema ranzirnoj grupi koloseka, prema lokomotivskom depou i kraku za pravac prema Maloj krsni

Slika parka A, autor slike dulevoz, gledano prema uzalnoj strani


Prema grbini

[damir661]

2) Park "B"- ranzirni park

pogled sa postavnice P1



Pogled prema P1

[dulevoz]

Pogled nad parkom "A" i levo se nazire deo "banatskog" i obilaznog koloseka:






Prema "Grbini" i parku "B":



Pozdrav,

[461]

Evo i od mene neka slicica

[IIIALEKSANDARIII]

[dulevoz]

Nesto malo zimske idile, bez posebnih komentara slika, u koliko nekog interesuje gde je sta, slobodno neka pita:











Pozdrav,

[dulevoz]

Pozdrav,

[dulevoz]

Pozdrav,

[dulevoz]

Pozdrav,

[661121]

Tačno kolega, relativno ste dobro opisali Bg.ranžirnu u Makišu, samo ću da dodam da su ispred grbine bila, a verujem da su i sada dva koloseka tkz.brka sa grudobranima gde su izbacivali kola koja nisu smela preko grbine ili likomotive. Grbina je imala pad od 33%.

Ova stanica je kopija ražirne stanice "čekićare" iz Čikaga. Zašto čekićare pa ta stanica je imala pored koloseka male potiskivače za kola koja nedospeju do kmopozicije koja se formira za otpremu pa se takva kola potiskuju da ih nebi manevarka sabijala i ubrzava se formiranje voza. Kod nas ti potiskivači za kola nikada nisu ugrađeni iako su prvobitnim projektom bili predviđeni.

U Makišu nažalost nikada nisu proradilo automatsko kočenje na retarderima već je ručno rađeno.Često je to dovodilo do zaustavljanja kola pre vremena ili ako retarderi neodrade svoje takva kola se hvataju na papuču. Često je dolazilo i do sudaranja kola pa je tert ispadao iz istih. Najčešće je to bilo kod Eas kod prevozaa gvožđa u šipkama, ili razbijanja tanjira od odbojnika. Ukoliko čitaju ove redove kolege sa kule /mislim na kulu gde se nalazi komandni pult za manipulaciju sa retarderima/ malo će se možda ljutiti ali oprostiće mi nadam se.

U parku B od 20 do 23 koloseka su primane maršrute kao i TEEM vozovi kada su saobraćali odnosno vozovi sa direktnim brutom. Na 20 koloseku je vršenje namirenje tj pojenje živog ili doleđivanje vozova koji su vukli kola hladnjače. Treća grupa koloseka od 30 - 40 je služila za kružne vozove i btt koje se otpremalo do Pančeva i za Beogradski čvor. Grupa 5 nije funkcionisala kada sam ja radio, a grupa koloseka 6 i 7 služila za ranžiranje vozova. od 73 pa nadalje koloseka služili su za radne vozove tj.manipulativne vozvoe