Interrail putovanje Evropom 2011

[dulevoz]

Glavna koridorska pruga u Austriji, od Beča do Salzburga, decenijama se modernizuje, brzine se povećavaju i vozna vremena se skraćuju. Jedan od trenutnih ciljeva jeste da se vozno vreme za 300km pruge od Beča do Salzburga smanji sa 2h 30min na 2h. Velike uštede u voznom vremenu su postignute pravljenjem nove trase od Beča do St. Pöltena, gde se Railjet garniture u komercijalnom saobraćaju poigravaju brzinom kretanja od 230km/h. Na dobrom delu trase od St. Pöltena prema Linzu i Welsu pruga je modernizovana za brzine do 200km/h. Od Welsa do Salzburga ostao je nerešeni deo trase. Na tom potezu vozovi se vuku na nekim mestima i 80km/h. Takvo je parče pruge i u okolini Seekirchen am Wallersee. Na deonici koju sam predstavio na fotografijama vozovi su se kretali brzinama od oko 80km/h.

U modernoj Evropi, na zapadu, na kakvu smo navikli, takve stvari su nedopustive. Austrija je pomalo lenja kada su u pitanju pojedini projekti. Tako se recimo na pruzi od Beča prema Heđešalomu (Mađarskoj) još ne razmišlja o otpočinjanju modernizacije pruge za brzine veće od 140km/h, bez obzira što Mađari sa svoje strane od Heđešaloma do Budimpešte sređuju veći deo trase za brzine od 160km/h.

Na pruzi Wien - Wels ogroman je obim saobraćaja. Putnički daljinski saobraćaj je dobrim delom izmešten na nova dva koloseka koja prate staru dvokolosečnu trasu. Dakle u pitanju je četvorokolosečna pruga na neklim mestima. U Welsu se odvaja koridorska pruga prema Nemačkoj, za Pasau. Dobar deo teretnog saobraćaja tuda odlazi sa koridora Wien - Salzburg. Manji deo tereta nastavlja dalje od Welsa prema Salzburgu i stvara se pravo zagušenje na tom delu dvokolosečne trase gre su male brzine kretanja. Veliki obim saobraćaja zbog koga u nekim delovima dana vozovi saobraćaju u neprekidnom nizu, u blokovnim razmaku, fascinirali su me za kratko vreme koje sam proveo na ovom parčetu pruge. Svakom vozoljubitelju bih poželeo da doživi isto

Značajno skraćivanje voznog vremena na ovom potezu neće se postići prostim peglanjem trase, već izgradnjom dva dugačka tunela. Jedan od njih (Seekirchen Tunnel dužine oko 14,5km) omogućiće zaobilazak najkrivudavijeg i najsporijeg dela trase (ovog u dolini jezera Waller).

Pored brojnih zanimljivih tehničkih podataka i planova o ovoj pruzi, vozoljubitelji mogu da nastave da uživaju sigurno još par godina na izuzetno fotogeničnoj, krivudavoj deonici. Prilikom povratka do stanice iskoristio sam da napravim par usputnih, večernjih fotografija. Regionalac iz Salzburga i ulazni signali stanice Seekirchen:






Jedan kratak (možda sabirni) voz sa Taurusom:

[dulevoz]

Normalno je da na ovako frekventnoj saobraćajnici, na kojoj sam proveo oko 2h, nisam prikazao sve fotografijama. Veliki broj vozova zabeležio sam kamerom, a dosta njih sam i propustio.
Uspešno zabeleženi deo:

Zugverkehr in Seekirchen am Wallersee:

https://www.youtube.com/watch?v=DSA4V3_Pbos

U snimku je prikazano 5 teretnih vozova, 4 IC voza, dva dupla Railjeta i jedna zanimljiva stvarčica, Robel sa pantografom

Redom:

- Teretni
- Obb Taurus
- Obb Talent
- Obb IC
- Teretni
- Obb RJ x 2
- Teretni
- Teretni (Adria + Cargoserv Taurus)
- Obb IC/EC/autovoz
- Obb IC
- Robel + Obb IC
- Obb RJ x 2
- Teretni (Obb Hercules)

[dulevoz]

Kako danju, Salzburg ume svoju lepotu da pokaže i noću. Zbog toga sam tokom večernje šetnje par kadrova zabelezio dužom ekspozicijom.

Reka Salzach, stari grad i zamak Hohensalzburg:






Pogled nizvodno:




Iznad reke izdiže se jedna stenovita litica male planine Mönchsberg (u produžetku iste planine nalazi se i zamak):




Crkva Maria Himmelfahrt, heiliger Augustinus, heilger Alexius von Rom i pešački most Müllner Steg na reci Salzach:

[dulevoz]

Najzanimljiviji i svakako najnepredvidiviji događaj u Salzburgu bio mi je noćna poseta lokomotivskom depou. U planu mi je bilo da probam da napravim nekoliko noćnih fotografija. Prva i najteža prepreka koju sam morao da savladam bio je ulazak u krug depoa. Pešaka sam kružio ulicom okolo stanice Salzburg Hbf dok nisam naišao na pust, mračan, ali legalan ulaz u krug depoa. Ulaz poprečnom ulicom, koja se odvaja od glavne ulice i ulazi na železničko ÖBB područje zvuči legalno, ali sama poseta trećeg lica pod okriljem mraka zvuči isuviše ilegalno Ipak je železnička infrastruktura svuda ograđena, ali ovde nije bilo nikakve rampe ili čuvara

Po ulasku u krug lokomotivskog depoa nisam želeo da budem sumnjiv, pa sam odmah potražio najbližu zaposlenu osobu kako bih je pitao smem li ja tu da fotografišem. "Nasrnuo" sam na jednog mašinovođu ispred njegove lokomotive i uz kratak povuci - potegni razgovor na meni nepoznatom Nemačkom i njemu nepoznatom Engleskom pokazao sam mu stativ za noćno fotografisanje i fotoaparat, na šta mi je on uzvratio da nema nikakvih problema da ja tu budem i da fotografišem. Opušteno mi je rekao da smem svuda da idem i da se zavučem bez problema, ali da jedino ne smem da se penjem na lokomotive bez znanja osoblja. Dakle, sasvim opuštena situacija, kakvu nisam ni naslućivao, posebno ne noću

Vozoljubitelj je pušten sa povoca, pa da krenem sa impresijama

ÖBB Taurus 1116 na okretnici, sprema se da izađe iz depoa na neki voz:






Dva ÖBB Herkulesa odmaraju:

[dulevoz]

Pogled na Salzburg Lokschuppen i jednog starijeg uljeza u izobilju Taurusa:




Posle par minuta na okretanje je došla stara austrijska lepotica 1144:




Okretanje je završeno pa nastavljam sa fotografisanjem:

[dulevoz]

Primetili ste do koje mere je uređen krug lokomotivskog depoa. Trava je podšišana na pristojnu i lepu veličinu, sve je besprekorno čisto, ne postoji trag ulja ili masti, dno lokomotivske okretnice je besprekorno čisto i nema vode koja se dole zadržava. Svi krnji kolosečni izlazi sa okretnice imaju graničnike na šinama, betonske staze u travici vode do svih bitnih delova depoa, preko koloseka su napravljene gumene prelaznice za osoblje, a što je za naše pojmove neviđeno, u svakom uglu depoa nalaze se male kante za smeđe. Prosto, divno za videti.

U jednom uglu depoa, pored lučne hale odmara još lokomotiva:




Malo dalje, prema glavnim staničnim kolosecima stoji isti onaj taurus koji sam fotografisao tokom okretanja:

[dulevoz]

Svima nama je poznat osećaj kako to izgleda kada negde na našim prostorima fotografišemo železnicu. Svi nas budno gledaju i drže na oku, svima smo izuzetno interesantni i svi su znatiželjni ko je u pitanju i šta se fotografiše, za koga, zašto, bez dozvole ni slučajno, u pitanju je potencijalni terorista... Ovde toga nema.

U krugu depoa bilo je dosta zaposlenih, svi su me sigurno primetili sa stativom i fotoaparatom kako trčkaram po kolosecima, prelazim koloseke, fotografišem svuda po nešto, ali niko me nije vidno pogledao i niko me ništa nije pitao. Jednostavno ljudi nisu pridavali pažnju jednom vozoljubitelju, koji bi sigurno odmah bio sankcionisan, da se na isti način zatekao u nekom depou na našim prostorima. U takvom opuštenom okruženju dao sam sebi za pravo da zavirim na još neka mesta. Na ovom mestu bio je moj prvi susret sa ovim depoom iznutra i sa mašinovođom kojeg sam pitao smem li ja tu da budem i da fotografišem:




Stotinak metara dalje pažnju mi je privukao Railjet parkiran u okviru kolskog depoa:




Noćna fotografija Railjeta i to u krugu TPSa Salzburg




Nisam se osećao prijatno dok sam tu fotografisao i dok sam sam lutao među kolosecima, bez obzira što na to niko nije obraćao pažnju. Osećao sam strah, valjda poučen iskustvom sa naših prostora. Želeo sam da odem još dalje, sigurno ima svačega zanimljivog, ali sam se ipak vratio na sigurno tle, u krug lokomotivskog depoa

[dulevoz]

Zavireo sam i u lučnu halu lokomotivskog depoa. Jedna elektro manevarka (ili klasična lokomotiva, kako ko na to gleda):




Taurusi na gomilici:






Tu je i dizel manevarka:



Čovek sa fotografije me je nešto kasnije sreo napolju dok sam stajao kraj koloseka i prvi je koji mi je prišao da me nešto pita. Fotografisanje naravno nije bio problem, niti mu je smetalo. Rekao je da ako želim da nastavim moram da imam svetloodbojni prsluk i da se pomerim od koloseka ukoliko prsluk nemam. Kako prsluk nisam imao, morao sam da se povučem. Time je moja poseta depou završena, ali posao sam završio, sve sam već fotografisao, tako da odlazim sasvim zadovoljan. Danas se bez prsluka na inostranim železnicama ne krećem uopšte, jer nikada se ne zna kada može da zatreba, a tu je uvek i radi lične bezbednosti i nesmetanog silaska sa perona na koloseke i hodanja po prugama. Svim vozoljubiteljima koji bi želeli da se upuste u avanture slične mojima preporučio bih da sa sobom obavezno nose prsluk.

[dulevoz]

Drugi dan sam planirao odlazak južno od Salzburga, u krševitiji predeo, negde pored pruge. Ranije mi se dosta dopao Tauernbahn, ali do tamo bi mi bio dug put i ta pruga zahteva malo ozbiljniji pristup i planiranje, a to stalno odlažem za neki drugi put. Zapravo, skoro ceo potez od Salzburga do Schwarzach-a i Villach-a je vredan posete. Za ovaj put zapazio sam mesto Werfen, na severnom delu pruge Salzburg-Tiroler, u tesnacu reke Salzach (Salzburg-Tiroler Bahn proteže se od Salzburga preko Schwarzach-a i Zell am See do Wörgl-a).

Dok čekam S-Bahn, kroz Salzburg prolazi istorijski železnički raritet, ÖBB 1110. Moćna šestoosovinska mašina iz 1960. čuva se i koristi u specijalnim prilikama:




Po dolasku u Werfen nailazi mi voz sa specijalnim kontejnerima, koje sam viđao dosta puta, ali dugo nisam mogao da provalim u koje svrhe se koriste. U pitanju je voz za prevoz piljevine i drugih sitnih ostataka drvne prerađivačke industrije:






Stanica Werfen, sa alpskom svežinom koja se samo malim delom može preneti fotografijom




Jedan od povoda za mojim dolaskom ovde je zamak Hohenwerfen:




Pogled sa zamka je neopisivo lep, ali mi je taj put to bilo nedostižno uživo da vidim, tako da ga nažalost ovde prikazujem pomoću tuđe fotografije:




Obično nisam sklon odustajanju od planiranog, ali ovaj put dočekalo me je izuzetno tmurno i kišovito vreme, bez naznaka da će da se poboljša. Dosadna dugotrajna kiša nije mi dopustila da se odaljim od stanice, a na kraju me je naterala da promenim lokaciju. Navikao sam, putujući vozovima po Evropi, da je moguće izbeći ovakvo vreme jedino sedanjem u voz visokih brzina i odlaskom što dalje. Kako je to u Austriji nemoguće, nastavljam da se vozim S-Bahn-om i delimično bežim od kiše, razočaran neuspehom u prelepom alpskom krajoliku.

Još par fotografija pre odlaska:




Stiže Talent kojim se vraćam na sever:

[dulevoz]

Opredelio sam se da ostatak kišovitog dana provedem u vožnji S Bahn-om. Linijom S3 odlazim do kraja, do granične stanice Austrije i Nemačke, Freilassing:




U vremenu obrta garniture kojom sam došao, u stanici postaje živo. Nailazi EC 112 (Klagenfurt Hbf - Siegen):




Zanimljivo je što ovaj voz saobraća sa dva taurusa. Zapravo, kako ÖBB dostavlja kola, pa nema kola sa upravljačnicom, za razliku od ostalih EC vozova za koje DB dostavlja kola, DB u stanicama obrta ne radi manevru i ne gubi vreme, pa se slanjem dve mašine manevra izbegava. Obe mašine se koriste i tokom vožnje, tako da ovaj voz sigurno nema problema u ubrzavanju do 200km/h






Istovremeno kroz Freilassing prolazi parnjak ovom vozu, EC 113 (Siegen - Klagenfurt Hbf), tako da mi se baš posrećilo, što sam video i zabeležio ova dva prelepa klasična voza: