Humanost

[milanj]

Samohrana majka sa osmoro dece
14. februar 2010. | 12:20 | Izvor: B92
Čačak -- Zorica Zimonjić, koja se stara o osmoro dece, kaže da je i pored pomoći grada i dalje bez stalnog zaposlenja, a uskoro će biti prinuđena da živi na ulici.

Kada je nakon smrti prvog supruga, sreću potražila u drugom braku, Čačanka Zorica Zimonjić postala je zapravo žrtva nasilja u porodici. Iako se konačno otrgla iz košmarnog braka, na njena pleća pala je briga o osmoro dece.

Zoricu Zimonjić iz Čačka, majku osmoro dece život nije uopšte mazio. Nakon što je u u oktobru 2009. godine tragično izgubila sina, tri meseca kasnije suočena je i sa otkaznim rokom iz stana u kome trenutno živi sa petoro dece, a za koji je stanarinu redovno plaćala.

“Takva je situacija i ja sigurno ne mogu na silu da ostanem ovde. Znači, moram sigurno naći neki drugi smeštaj. Međutim, u teškoj smo situaciji. Ne možemo da konkurišemo ni za jedan stan solidarnosti. U Košutnjaku je do četiri člana bilo da se uzmu. Ja sam imala višak dece. Stanovi socijale što su bili u Atenici, tu nisam mogla, jer sam imala plac neki, koji nije bio adekvatan, niti sam mogla da dobijem dozvolu za izgranju i otuđila sam ga“, kaže Zorica Zimonjić.

Direktorka Centra za socijalni rad u Čačku, Stana Marinković, kaže da su Zorici do sada pomagali i država i grad. Za razliku od drugih korisnika socijalne pomoći, ona je bila vlasnik placa u industrijskoj zoni, koji je prodala svom bratu.

"Što se tiče otuđenja placa i ostvarene dobiti, po tom osnovu, mi smo bili dužni da obračunamo taj novac, koliko bi to novca bilo dovoljno, odnosno, za koliki vremenski period je potebno, u odnosu na minimalni nivo socijalne sigurnosti. Tako da ona nije imala pravo da 16 meseci prima materijalno obezbeđenje. I upravo sad je taj period nastupio, ali od aprila meseca, ona će biti u mogućnosti da ponovo podnese zahtev za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje“, objašnjava Marinkovićeva.

Zorica kaže da je prodajom placa samo privremeno rešila problem, jer 160.000 dinara, bilo je dovoljno samo da se pokriju nagomilani dugovi njene porodice. Dodatni problem je što ona nema nikakvo stalno zaposlenje, već sezonske poslove, kojih zimi praktično nema.

Njen sin Lazar, i pored teškog detinjstva, kaže da se ne razlikuje od svojih vršnjaka.

“Oni imaju krov nad glavom, a ja nemam. To bih jedino voleo da imam“, kaže on.

Rešenje problema Zorica vidi u preseljenju u seosku sredinu, u neposrednoj blizini Čačka, kako bi deca mogla da idu u školu.

Ona je uverena da postoji kuća, kojoj je potreban život, jer njeni pravi vlasnici žive daleko, ili zbog stana u gradu, nemaju namere da se vrate na selo.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=411114

[milanj]

petak, 26. feb 2010, 07:48 -> 12:09
U jednom danu izgubili sve

Porodica Dmitrov iz Botoša kod Zrenjanina izgubila je u požaru, za samo nekoliko minuta, kuću i sve što je do tada stekla. Trenutno, bračni par Dmitrov sa decom živi u pomoćnim prostorijama u jednom botoškom dvorištu.
Za samo nekoliko minuta petočlana porodica Dmitrov iz Botoša kod Zrenjanina ostala je bez ičega, kada im je u požaru izgorela kuća sa svim pokućstvom. Uzrok nesreće je rupa na zidu dimnjaka i žar koji je zapalio grede.

Na sreću, u tom trenutku četvorogodišnji Darko i dvoipogodišnja Tijana sa mamom Ester nisu bili kod kuće.
Ester Dmitrov je domaćica, a njen suprug Aleksandar održava mašine u privatnom botoškom mlinu. Pre dve godine podigli su kredit od 3.000 evra i renovirali kuću. Aleksandrova mesečna plata je oko 18.000 dinara, i to je sav novac koji porodica dobija.
"Rate za vraćanje kredita stižu redovno, a ni ovako nemamo dovoljno", rekao je tridesetogodišnji Aleksandar i dodao je da se trude da deci ništa ne nedostaje ničega, ali ne znaju kako će dalje.
Sve što su Ester i Aleksandar stvorili za pet godina braka nestalo je za nekoliko minuta. Sa njima i njihovo dvoje dece živela je i Aleksandrova majka Marija, koja se posle požara privremeno smestila kod rođaka.

Građanska inicijativa

Trenutno, porodica Dmitrov živi u pomoćnim prostorijama u jednom botoškom dvorištu. Bez kupatila, toaleta i u vrlo skromnim uslovima. Deca su mala i roditelji se trude da im u skučenom prostoru obezbede koliko-toliko pristojan život. Ipak, gubitak doma njima je najteže pao.

"Stalno plaču kada prolazimo ovom ulicom i traže da se vratimo kući. Ne znamo kako da im objasnimo da kuće više nema", naglasila je Ester.
Grupa humanitaraca "Građanska inicijativa" iz Zrenjanina odmah nakon požara uputila je hranu, obuću i odeću porodici Dmitrov. Pokušavaju da prikupe dovoljno novca i omoguće Dmitrovima da ponovo stvore dom.
"Činimo sve što možemo, ali nam je potrebna pomoć šire zajednice. Reč je o nesreći čije posledice trpe i mala deca. Da bi ova porodica ponovo dobila krov nad glavom potrebno je relativno malo. Molimo svakoga ko ima srca i duše da zajedno pomognemo ovoj porodici."
U Botošu, nedaleko od Zrenjanina, ima mnogo praznih kuća. Cena jednog imanja sa okućnicom je između 8.000 i 10.000 evra. To je za nekoga malo, dok je za Dmitrove nedostižan san.

Dinarski račun

Piraeus bank AD Beograd, 125-0000001777612-32
Šifra plaćanja: 188
Svrha uplate: Donacija
Primalac: Aleksandar Dmitrov, Botoš, ul. Raškov Đure 27.

Devizni račun

Intermediary bank: Deutsche bank AG, SWIFT code: DEUTDEFF
Account with institution: Piraeus bank AD Beograd, SWIFT code: PIRBRSBG
Beneficiary customer - Name: Aleksandar Dmitrov, Raškov Djure 27
IBAN: RS35125315050000030664


http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... i+sve.html

[milanj]

Starica u Dobrotinu umrla od gladi
11. jun 2010. | 15:57 | Izvor: B92


Leskovac -- U selu Dobrotin kod Leskovca osamdesetogodišnja Vidosava Stanković je umrla od gladi.

Njen sin Petar sa kojim je živela tvrdi da je Vidosava umrla jer su četiri meseca čekali da dobiju socijalnu pomoć.

U Centru za socijalni rad demantuju da u čitavom slučaju postoji njihova odgovornost.

U kući bez struje, vode, vrata i sa jednim prozorom sada živi samo 54-godišnji Petar Stanković. Njegova majka Vidosava izgladnela i bez lekova umrla je 5. juna.

Petar je bio građevinski radnik i nadničar, pre godinu dana preživeo je infarkt i od tada nije mogao da zaradi da prehrani sebe i majku.

U Centru za socijalni rad u Leskovcu priznaju da je postupak trajao malo duže i da nisu obavešteni o smrti Vidosave ali negiraju da snose bilo kakavu odgovornost.

Iako je napolju više od 30 stepeni, Petar je prinuđen da cepa drva koja sakupi pored reke kako bi na starom “smederevcu” skuvao čaj ili čorbu od zelja.

Dobrotin je jedno od bogatijih sela u Leskovačkoj kotlini. Poznato je po gasterbajterima i po bogatim domaćinima koji se bave privatnim biznisom.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=438122