Belgijska pruga-prva pruga u Timočkoj krajini

[JZ811]

Prva pruga u dolini Timoka, Radujevačka ili belgijska pruga počela je da se gradi 1887.godine, puštena je u saobraćaj početkom 1889.godine u dužini od 77km uskog koloseka 0,76 m. Ovom prugom bio je povezan rudnik Vrška Čuka sa pristaništem Radujevac na Dunavu.

Na slici-trasa pruge Vrška Čuka-Radujevac


Pruga je prvobitna bila industrijska da bi kasnije Belgijsko društvo podnelo zahtev srpskoj vladi da se odobri njeno korišćene za javnu upotrebu odnosno za prevoz druge robe i putnika, što je srpska vlada i odobrila jer je već imala u planu izgradnju pruge od Dunava do Niša.

Na slici "belgijski voz" kod Tabakovca.


Pored trase belgijske pruge je pruga normalnog koloseka u izgradnji.

Tokom I SR 1915. Bugari su odneli šine u Bugarsku. Nemci su prugu obnovili 1916. od Vrške Čuke do veze sa normalnim kolosekom u Vražogrncu u dužini od 13km. Po oslobođenju 1919. ugalj se nije transportovao za Radujevac već je postojao ogranak pruge dug 15km od ugljenokopa do Vražogrnca, utovarne stanice na pruzi normalnog koloseka Zaječar-Negotin koja je puštena u saobraćaj 1914.

Kod Vlaškog Dola bila je SVOZNICA (BREMZA) duga 400m, kojom su se sajlom spuštali vagoni savlađujući razliku u nadmorskoj visini od 100m.
Rudnik je bio povezan sa svoznicom prugom dugom 4 km.
Od Vražogrnca ugalj se vozi do železničke stanice Mokranje prugom normalnog koloseka,a od Mokranja industrijskim kolosekom do briketarnice u Radujevcu na Dunavu.
Svoznica


Sledeća slika prikazuje utovar briketa u šlep u radujevačkom pristaništu.




Izvinjavam se za kvalitet slika jer su slikane na izložbi kroz staklo.Slike su uglavnom one koje su bile izložene,a malo ih je sačuvano i to delom od strane muzeja iz Negotina,delom i zelezničkog muzeja.

Belgijska uzana pruga bila je povezana ˝ trećom šinom˝ u normalnom koloseku od Zaječara do Vražogrnca, sa paraćinskom prugom uzanog koloseka 0,76m Zaječar - Boljevac - Paraćin koja je bila završena 1912. godine.

Na trasi belgijske pruge nalazilo se pet stanica ne uključujući Vlaški Do i Radujevac koje su bile jednovremeno i ranžirne stanice u kojima su bile ložionice, servisi, vodonapojnici i imale su tzv. ˝tanjiraste˝ okretnice za okretanje lokomotiva koje su pokretane ručnim pogonom uz pomoć čekrka, a to su:
- Vražogrnac,
- Čokonjar,
- Brusnik,
- Rogljevo i- Mokranje.

Kada je belgijsko društvo dobilo dozvolu za vršenje usluga trećim licima i za prevoz putnika, 1889.godine,postojećim stanicama pridodatae su i :
-Rajac,
-Tamnič,
-Tabakovac,
-Velika Jasikova i
-Trnavac, koje nisu imale stanične zgrade već samo oznaku pored koloseka.

Vreme putovanja voza od Vrške Čuke do Radujevca bilo je i po 8 časova,sa svim zadržavanjima za vodu i ukrštavanja,sa prosečnim brzinama od 10 km/h.
Dnevno je saobraćalo po dva para vozova u oba smera.

Pruga je ukidana sukcesivno deo po deo,počevši od 1914.godine.
Priča o belgijskoj pruzi završava se 20-tih godina XX veka. Jedini ostatk belgijske pruge je tunel Čokonjar-jedini tunel na pruzi,dug 16,2m,mada ima i delova trase ali su teško prepoznatljivi.Tako da danas od nje skoro nije ostalo ništa,osim nostalgije.

[JZ811]

Prugu su gradili Belgijanci saznavši za kvalitet uglja sa Vrške Čuke nastojali su da 1885.god dobiju koncesiju od srpske vlade,nakon što je Jozef Hirš baron iz Budimpešte.koji je imao koncesiju za građenje ove pruge,odustao od iste.
On je hteo da prugu do Dunava izvede najkracim putem od Kule do Vidina,ali se sa tim nije složila Kneževina Bugarska,a već 1885.god bilo je manje nade kad su Srbija i Bugarska zaratile i koncesija je pripala belgijancima,na 50,godina.
Za vreme Prvog svetskog rata ono što su Bugari odneli,Nemci su obnovili na relaciji rudnik-Vražogrnac i Mokranje-Radujevac.,koji su i iskorišćavali rudnik.Povlačeći se Nemci su verovatno i oštetili prugu koji su belgijanci po povratku morali da poprave.
Istekom koncesije 1936.godine koja je tada produžena,produžanje se odnosilo samo na eksploataciju rudnika i na prugu od rudnika do Vražogrnca,jer je iste godine prestala sa radom briketarnica na Dunavu.

1943.godine Belgijanci su po pritiskom Nemaca prodali rudnik koji su i vršili njegovu eksploataciju,oni su sve rudnike povezali žičarom i transportovali isti do Grljana gde je ili vršeno briketiranje ili utovar na državne vagone na normalnom koloseku pruge Niš-Prahovo.

Tako je ukinuta i poslednja etapa belgijske železnice tako je i ugašena.

Upravo iz te nostalgije rodila se ideja za osnivanjem kluba ljubitelja timočkih pruga 2005.godine.Inače, par reči rećiću i o samom klubu,jer su oni i najzaslužniji za obeležavanje ovog jubileja.
Njihovo sedište je u Zaječaru,a svoje eksponate čuvaju u sada vec zatvorenoj stanici Vratarnica,na pruzi Zaječar-Niš i u muzejskom vagonu na stanici u Zaječaru.
Zahvaljujuci naporima ovog kluba otrgnute su od zaborava,gore navedene uskokolosečne pruge.
Povodom 120.godina belgijske pruge,aktivisti kluba podigli su spomen ploču u Vlaškom Dolu.Ceremoniji otkrivanja kao i izložbi slika sa belgijske pruge,kojih nažalost nema u velikom broju,pored čelnika opštine Zaječar,članova i prijatelja kluba prisustvovala je i ambasadorka Belgije u Srbiji.



Put koji ide trasom nekadašnjrg belgijskog voza˙(izvor fotografije Stokić Saša-igrom slučaja moj suprug i sve ostale slike je on napravio i naravno meni ih ustupio)





Slika-mesto gde je nekada bio stanični plato stanice Vlaški Do


Slika-Spomen ploca pred otkrivanje




Slika-Otkrivanje spomen ploce-ambasadorka Belgije u Srbiji i predsednik opštine Zaječar



Klubski vagon dat klubu na korišcenje 2005.god



Stanica Vratarnica



Slede slike nekih od eksponata iz stanice koja treba da postane muzej




A sad slike jednog jakoooooooooo vaznog sastanka forumasa i predstavnika KLjTP u Vratarnici

Prvo okupljanje u Zajecaru..lokacija tajna....


A zatim i dolazak u stanicu muzej


Dalje ce vam se sve samo kasti....

[JZ811]

Belgijska pruga je imala veliki znacaj za razvoj pruga u Timočkoj Krajini,njome je prevozen materjal za izgradnju pruge Zajecar-Krivi Vir ,delu pruge Vražogrnac-Paracin.Osim toga ove zeleznica j eimala telefoniju od 1888.god-prva telefonija u Srbiji pre Beograda,zatim je na V.Cuki podignuta elektricna centrala snage 80kw,koja je takođe prva centrala u Srbiji toga doba,zatim prvi put primena armiranog betona u građevinarstvu Srbije uopšte prilikom izgradnje mosta preko Timoka u blizini Zaječara,primena kompresorskog busenja,miniranje i druge tehnicke novine u nacinu građenja.

Trasa pruge moze da se prati sve do danasnje hidrocentrale "Sokolovica" na Timoku,gde se trasa gubi jer je potopljena izgradnjom vodojazei pojavljuje se u blizini tunela čokonjar.
Upoređujuci danasnju trasu pruge srpskih zeleznica i pronađenu trasu belgijke pruge,vidi se da su se kretale paralelnood Vrazogrnca do Mokranja sa razdvajanjem kod tunela srpske zeleznuce i na krivinama,jer su one na drzavnoj zeleznici bile veceg poluprecnika.Nisu se nigde presecale niti ugrozavalae jedna drugu,a iz razlicitih izvora prikupljeni su podaci da su od 1912 do 1914 godine nesmetano funkcionisale jedna pored druge.

[Jelan_710-001]

Trasa nekadašnje Belgijske pruge u blizini HE Sokolovica.














18.10.2020.


POZDRAV